Свечана седница Удружења
Дана 07.03.2016.године у сали скупштине града Чачка одржана је свечана седница Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих бораца града Чачак, поводом дана Удружења.
Свечаној седници поред 40 чланова Удружења, a присуствовали су и гости-председник Удружења РВИ и ППБ Србије Радиша Миливојевић и председник УО Живорад Илић, председник скупштине града Чачка Вељко Неговановић, представници странака, удружења, организација и ЈКП у Чачку.
На почетку минутом ћутања одата је пошта погинулим борцима чији су чланови породица и чланови Удружења, и свим погинулим борцима у ратовима на простору бивше СФРЈ Југославије.
Председник Давидовић је рекао
Удружење РВИ и ППБ града Чачак данас обележава дан Удружења, 6 година од оснивања.Наиме 07.3.2010.године одржана је оснивачка седница Удружења,и тај дан се одлуком скупштине обележава као дан Удружења.
Удружење је основано због расцепа удружења на републичком нивоу,и због неадекватног и незадовољавајућег функционисања на локалном нивоу.Основано је са циљем заштите статусног и материјалног положаја РВИ и ППБ,а не као што су удружења претворена у остварење амбиција појединаца и претварања хуманитарне у политичку организацију злоупотребом РВИ и ППБ.
Нагласио је и да Удружење и чланови трпе последице кризе у Србији и целом свету,и да не живе ништа боље од грађана Србије већ много горе,али да смо увек били уз свој народ и са својим народом што смо и доказали,и да ћемо поштеним,савесним и одговорним радом и односом према грађанима града Чачка и републике Србије оправдати наше постојање.
Такође напомињем да смо заслужили већу подршку како републике тако и локалне самоуправе,али и да
Незаборавимо допринос који су чланови Удружења дали одазивањем на позив државе и жртве које су поднели,бранећи своју државу и свој народ,испунивши своју како законску тако и уставну обавезу,неизбегавајући,нескривајући се....
Супругама и мајкама погинулих бораца поводом 8. марта међународног дана жена додељени су пригодни поклони и цвеће, чиме желимо да им пружимо подршку и укажемо да нису заборављене...